Textual description of firstImageUrl

Небојша Бошковић | СЛУТЊА



          Љиљани

Светлост Храмом гасне,
побожну извија тишину,
у сате глуве, касне
тиха слутња мину...

К'о магла неста све,
ћуте црквена звона,
ја знадем очи те
ал' не - ко је она.

На њене гласе личи,
звезда преблаги пој
у ноћи пустој само.

Даница кроз облак цичи,
руку сам пружио к њој
и шапнуо: здраво дамо...



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана