Светлост Храмом гасне,
побожну извија тишину,
у сате глуве, касне
тиха слутња мину...
К'о магла неста све,
ћуте црквена звона,
ја знадем очи те
ал' не - ко је она.
На њене гласе личи,
звезда преблаги пој
у ноћи пустој само.
Даница кроз облак цичи,
руку сам пружио к њој
и шапнуо: здраво дамо...
побожну извија тишину,
у сате глуве, касне
тиха слутња мину...
К'о магла неста све,
ћуте црквена звона,
ја знадем очи те
ал' не - ко је она.
На њене гласе личи,
звезда преблаги пој
у ноћи пустој само.
Даница кроз облак цичи,
руку сам пружио к њој
и шапнуо: здраво дамо...
