slike pesnika

Небојша Бошковић – ПОЕМЕ



nebojsa-boskovic
Месечина пољима се просу
попут неке успомене драге,
к’о сећања давна што су
поемама мојим дала снаге.

Слутим очи којих нема више
и које је вечност однела,
а једнако децембар издише
и благо свиће зора бела.

Још младости однекуда има
и са лица осмех се не руши,
правих бора наврла је плима
и дубоко снуждила у души.

Доста их се у лири свило
к’о на гробљу датих речи,
у грудима што се крило
песмом тихо понире и јечи.

Њена моћ ме узела на дну
кад су драги свели гласи...
Светлост срца уздигнух у сну
којим теку прохујали часи.

Од тад мукле сузе стреме
да строфама сетно засијају.
Ето тако долазе поеме
и римама сени завијају.


Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза