slike pesnika

Небојша Бошковић – ПОЕМЕ



nebojsa-boskovic
Месечина пољима се просу
попут неке успомене драге,
к’о сећања давна што су
поемама мојим дала снаге.

Слутим очи којих нема више
и које је вечност однела,
а једнако децембар издише
и благо свиће зора бела.

Још младости однекуда има
и са лица осмех се не руши,
правих бора наврла је плима
и дубоко снуждила у души.

Доста их се у лири свило
к’о на гробљу датих речи,
у грудима што се крило
песмом тихо понире и јечи.

Њена моћ ме узела на дну
кад су драги свели гласи...
Светлост срца уздигнух у сну
којим теку прохујали часи.

Од тад мукле сузе стреме
да строфама сетно засијају.
Ето тако долазе поеме
и римама сени завијају.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника из целог света и свих векова. Најлепша поезија свих времена. Поезија је уметност свих уметности.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта