и плам се помери,
сенка кроз одаје
тавне шири двери.
Долази из далека
и носи грех уморни,
тугују тама мека
и зидови суморни.
Пред распећем вене
и тоне у мраку,
мутне цвиле сене
и сахну у зраку.
Шумови се деле
и јеца хладна лира,
узносе магле беле
звук вечног мира.
Мртво се клате звона
и завијају с болом...
Кораци поред икона
слазе пустим холом.
