Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Небојша Бошковић | АНЂЕЛА



Задња свећа траје
и плам се помери,
сенка кроз одаје
тавне шири двери.

Долази из далека
и носи грех уморни,
тугују тама мека
и зидови суморни.

Пред распећем вене
и тоне у мраку,
мутне цвиле сене
и сахну у зраку.

Шумови се деле
и јеца хладна лира,
узносе магле беле
звук вечног мира.

Мртво се клате звона
и завијају с болом...
Кораци поред икона
слазе пустим холом.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта