Textual description of firstImageUrl

Небојша Бошковић | АНЂЕЛА



Задња свећа траје
и плам се помери,
сенка кроз одаје
тавне шири двери.

Долази из далека
и носи грех уморни,
тугују тама мека
и зидови суморни.

Пред распећем вене
и тоне у мраку,
мутне цвиле сене
и сахну у зраку.

Шумови се деле
и јеца хладна лира,
узносе магле беле
звук вечног мира.

Мртво се клате звона
и завијају с болом...
Кораци поред икона
слазе пустим холом.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана