slike pesnika

Небојша Бошковић – АНЂЕЛА



nebojsa-boskovic
Задња свећа траје
и плам се помери,
сенка кроз одаје
тавне шири двери.

Долази из далека
и носи грех уморни,
тугују тама мека
и зидови суморни.

Пред распећем вене
и тоне у мраку,
мутне цвиле сене
и сахну у зраку.

Шумови се деле
и јеца хладна лира,
узносе магле беле
звук вечног мира.

Мртво се клате звона
и завијају с болом...
Кораци поред икона
слазе пустим холом.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника из целог света и свих векова. Најлепша поезија свих времена. Поезија је уметност свих уметности.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта