slike pesnika

Владимир Набоков – ПАМТИМ



Памтим твој долазак; надирући звон,
ка страху и непознатом немиру.
Луна је са гране пала на балкон,
бацивши сенку што личи на лиру.

За твоје раме, макар из потиха,
јамб је одежда исувише груба.
Неоравилној мелодији мог стиха
подсмехнула се и рима крезуба.

Бејах срећан. Пламен свеће, над столом,
исцрпљивао је последње капи;
приснила ми се: страница над стаклом,
која за муњама, бесмртним, вапи.

Нема тог више. Због звезде зорњаче
не закидам себи јутарњу дремеж.
Такве работе сад ме не привлаче,
постале су ми тек сујетна гњавеж.

Стекох искуство, шкртост, нестрпљење.
Блиставије од бакра изгланцани стих.
С тобом заподенусмо говорење
кроз ограду, сусед си нам први, тих.

Зрелост поредима са живописношћу:
лишће винове лозе, крушка, бостан –
сви предели обасјани светлошћу.
јесења музо, постајем тог свестан.

Берлин,1929.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта