slike pesnika

Владимир Набоков – ДАН КАО ДАН



Дан као дан. Стала памет. Продужава
се хладно и досадно пролеће.
Сенка се над данима нагло сужава –
а ново ридање са дна креће.

Не умем да тешим. А и чему јецај?
Немогуће је измолити опроштај –
нешто страсно нагони му шаку
да нас дави у том страшном мраку.

Итака, 1951.




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта