Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Владимир Набоков | ДАН КАО ДАН



Дан као дан. Стала памет. Продужава
се хладно и досадно пролеће.
Сенка се над данима нагло сужава -
а ново ридање са дна креће.

Не умем да тешим. А и чему јецај?
Немогуће је измолити опроштај -
нешто страсно нагони му шаку
да нас дави у том страшном мраку.

Итака, 1951.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта