Textual description of firstImageUrl

Мошо Одаловић | МА КАКВА ДИВОТА



Мајка ме стално купа.
И стално иста штета.
Мало мање ме купа,
а више излупета.

Прстом провери воду.
За секунду ме свуче.
Згужва ме као крпу,
па штипа, гребе, туче.

Сапун по мени лети
ко на Олимпијади,
а свуда ме стамота --
и спреда и позади.

Руке јој као миксер.
Од мене прави пену.
Зар тата није могао
да нађе нежнију жену?

Баца на мене пешкир
као на палог боксера,
па брише, цеди, стеже
без правила и смера.

Ево ме, летим у кревет!
Откуд ми ове гаће?
Зар ме је већ обукла;
обукла, него шта ће...



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана