Textual description of firstImageUrl

Мошо Одаловић | БАЛАДА О ЗАТУРЕНОМ ДЕДИ



Бол болује болан Болеславе.
Нити куће, нити школе гледа.
Преврнуо планине и траве,
негде му се затурио деда.

Питао је и лава и мрава.
Прелистао атласе и мапе.
Плави ветар тугу развејава,
нема деде ни дедине капе.

Реци, реко, рекама и мору,
реци води куд год вода броди —
Болеслав је плакао пред зору,
да се деди нешто не догоди.

Лети, ласто, и деду намами,
лети, лети као Сунца жишка;
нађи деду или га позајми —
можда неко има деду вишка.

Бол болује болан Болеславе.
Нити куће, нити школе гледа.
Преврнуо планине и траве —
негде му се затурио деда.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана