Мили друзи,
рад мене мирујете.
Трепетом не озледи ме ни лист.
Тихо и тише,
умин из рана
оваплоти ме у реч.
Целивам стабла,
браћу моју редом,
милујем ожиљке нежно.
Мили друзи,
боли ли кад вам
секира засече тело?
И умине ли,
кад за вас неме
ја мукотрпан крикнем?
Ако је скрнављење,
простите, срце ми је дано.
Рад мене мирујете:
тихо и тише,
умин из рана.
То мукотрпан,
друзи, за вас неме,
шапатом висинама
казујем благу реч.
