Textual description of firstImageUrl

Мирослав Крлежа | УСПОМЕНЕ У НАМА

Под нашим месом расту спомена тамни колути
ко прстење под сочном кором стабла,
ко из дубине зденца ми с успомене кабла
дижемо слику из тмине што у нама шути.

О, како су дубоки зденци наших слика,
трајања, магле, грчева и плача.
Вода нас жива успомене јача,
лијечи нас тајна потонулих слика.

Градови снију у нама, простори, пјесме птица,
заборављене собе, предвечерја касна,
и јављају се драга покојна тиха лица.

И тако сја у нама кружница зденца јасна
ко пладањ сребрн у оквиру тмица,
успомена прхне из нас ко сплашена птица.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des