и дуги танки прсти, чланци крхки,
нокти модри, нагњили и прхки:
ту лежи слика смрти скончана.
Ко представа празна и докончана,
та је рука тамна, женска, хладна,
а кретња је руке уморна и јадна
и мекана ко глина лончана.
О, руко смрти на столњака бриду,
ти јављаш се ко слика, таман знак,
те трнци трну у моме месу, иду
успомене мутне, непрозирне ко мрак,
ја гледам црно и у моме виду
јавља се пркос, лављи, силан, јак!