Textual description of firstImageUrl

Мирко Королија | ЖИТА

Сишли смо топли, весели ко ласте
у родна поља, куд све страсно вре:
ту врући јечам трепери и расте,
и клипати кукуруз мирно зре!...

Твоје су груди сунцем заливене,
на усни раног зрења прича, крас,
док си у лепе и широке зене
скупила лето све, сав сјај и јад...

Свака је твоја реч препуна злата
ко зрно неко чаробно, што пали.
И кад целивам жуборну ти влас,

не знам, у магли што ми очи хвата,
у мору сјаја што ми душу зали,
да л' љубим косу или златан клас!



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des