Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Мирко Королија | ЖИТА



Сишли смо топли, весели ко ласте
у родна поља, куд све страсно вре:
ту врући јечам трепери и расте,
и клипати кукуруз мирно зре!...

Твоје су груди сунцем заливене,
на усни раног зрења прича, крас,
док си у лепе и широке зене
скупила лето све, сав сјај и јад...

Свака је твоја реч препуна злата
ко зрно неко чаробно, што пали.
И кад целивам жуборну ти влас,

не знам, у магли што ми очи хвата,
у мору сјаја што ми душу зали,
да л' љубим косу или златан клас!


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта