Textual description of firstImageUrl

Мирко Королија | ПРОКЛЕТО ДОБА


Ми смо у добу вечнога трвења
У коме сваки отима и граби,
У добу једног лудог поколења
Кад кличу јаки — али плачу слаби.

Кад скоро свако знојав и очајан
Са осећај'ма дивљачким и крутим,
Брза и жури за мамоном жутим
И тражи живот високи и сјајан.

О добру оних што се у злу гуше
Већ нема нико времена да мисли —
Зар људи време узаман да траће?

Ах, чујте, сви ви, чије су још душе
За људство бриге и терети стисли —
У овом добу нема више браће!

      (Књига пјесама, Окланд, 1908)



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des