Дугој и прашној, врела, полунага,
Вришти и игра; крши јој се снага
И уски сандал клизи с ногу боси'.
Лозовим лишћем тирс овијен носи
И кротал тресе; и њедра јој драга
Залило вино, и пламена влага
Очи и лице ужарено роси.
Страшћу и слашћу миришу јој уста;
Опија, пали њена пјесма пуста.
Гомиле јуре, худе, пјане, плахе,
Помамно за њом, и улице звоне
Од пјесме, цике, и од страсти боне...
Ах, — euhoe, Bacche, Bacche, Bacche!
