Textual description of firstImageUrl

Мирко Королија | МАЕСТРАЛ



У касно јутро сунце пали јако,
платане шуме, и вали пенуше,
и со мирише; то Маестрал душе
и шкропи стење прослано и млако.

С мирисом мора, шкољки, и једнако
хујећи песму своје ведре душе,
слеће у руже, што се труне, руше,
расипљу крај нас пожудно и лако.

Но, кô бог млад пун љубавног ужаса,
расуте руже купи сваког часа,
сипље пред твоја колена што стрепе;

и миришу ти њиме косе глатке
и трепавице твоје дуге, слатке,
и пољупци и речи твоје лепе!



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана