платане шуме, и вали пенуше,
и со мирише; то Маестрал душе
и шкропи стење прослано и млако.
С мирисом мора, шкољки, и једнако
хујећи песму своје ведре душе,
слеће у руже, што се труне, руше,
расипљу крај нас пожудно и лако.
Но, кô бог млад пун љубавног ужаса,
расуте руже купи сваког часа,
сипље пред твоја колена што стрепе;
и миришу ти њиме косе глатке
и трепавице твоје дуге, слатке,
и пољупци и речи твоје лепе!
