slike pesnika

Мира Андрић-Максић | СТРАХУЈЕМ ОД МЕСЕЧИНЕ



Пун месец често свашта твори
на кога своје око усмери,
он успаване мисли разбокори
ко му тајне срца повери.

Уме месец жеље да покрене
дотичући у мени најболније теме
и плаштом ме страсним заодене
стварајући ми тако ново бреме.

На мене месец увек утиче
и рањава осетљиве моје емоције,
речи љубави он у мени сриче
и сваку моју жудњу открије.

Били смо дуго добри другари
и ноћима будне причалице,
ал’ присност се наша поквари,
више нисмо снене луталице.

Од сунца беше лепша месечина
у време моје дивне младости.
Са укусом старог доброг вина
то време се сад од мене опрости.

Са месецом више не другујем
наше су се ноћи потрошиле,
тајни немам да му казујем,
друге су мене чари испуниле.

Од месечине сада страхујем
и лепоте сјајног звезданога неба.
У срцу старе жеље не чујем,
души мојој нешто друго треба.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта