Textual description of firstImageUrl

Мира Андрић-Максић | СТРАХУЈЕМ ОД МЕСЕЧИНЕ

Пун месец често свашта твори
на кога своје око усмери,
он успаване мисли разбокори
ко му тајне срца повери.

Уме месец жеље да покрене
дотичући у мени најболније теме
и плаштом ме страсним заодене
стварајући ми тако ново бреме.

На мене месец увек утиче
и рањава осетљиве моје емоције,
речи љубави он у мени сриче
и сваку моју жудњу открије.

Били смо дуго добри другари
и ноћима будне причалице,
ал’ присност се наша поквари,
више нисмо снене луталице.

Од сунца беше лепша месечина
у време моје дивне младости.
Са укусом старог доброг вина
то време се сад од мене опрости.

Са месецом више не другујем
наше су се ноћи потрошиле,
тајни немам да му казујем,
друге су мене чари испуниле.

Од месечине сада страхујем
и лепоте сјајног звезданога неба.
У срцу старе жеље не чујем,
души мојој нешто друго треба.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des