Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Мира Андрић-Максић | СТРАХУЈЕМ ОД МЕСЕЧИНЕ



Пун месец често свашта твори
на кога своје око усмери,
он успаване мисли разбокори
ко му тајне срца повери.

Уме месец жеље да покрене
дотичући у мени најболније теме
и плаштом ме страсним заодене
стварајући ми тако ново бреме.

На мене месец увек утиче
и рањава осетљиве моје емоције,
речи љубави он у мени сриче
и сваку моју жудњу открије.

Били смо дуго добри другари
и ноћима будне причалице,
ал’ присност се наша поквари,
више нисмо снене луталице.

Од сунца беше лепша месечина
у време моје дивне младости.
Са укусом старог доброг вина
то време се сад од мене опрости.

Са месецом више не другујем
наше су се ноћи потрошиле,
тајни немам да му казујем,
друге су мене чари испуниле.

Од месечине сада страхујем
и лепоте сјајног звезданога неба.
У срцу старе жеље не чујем,
души мојој нешто друго треба.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта