slike pesnika

Мира Андрић-Максић – СРЕЋА ЈЕ ЖЕНСКОГ РОДА



mira-andric-maksic
Пролеће је нове лепоте послало,
природа весела чека живот нови,
а у мени све је тако посустало
муче ме неки нејасни токови.

Где ми то мисао узалудно тече
што је уморну живот разапиње
и моје јутро претвара у вече,
а видике моје прекрило је иње.

Како пролећу да објасним сету
када је она њему непозната?
Како да пронађем радост отету,
чијој души да отворим врата?

Мислим на жеље давно изнедрене
да бих чула барем ехо среће
и дозивам снове неке украдене,
ал’ се бојим да ме чути неће.

Пупољци се на све стране смеју
и птице су пијане од среће,
а у мени још снегови веју –
неко ми је украо пролеће.

Сада га молим да ми врати,
а срце ће све да му опрости
јер желим овом пролећу дати
себе и многе моје радости.

И мој се немир миром огрну,
мисли дозваше драга времена.
И бол у души одједном утрну,
среће је довољно бити жена.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта