slike pesnika

Мира Андрић-Максић – СРЕЋА ЈЕ ЖЕНСКОГ РОДА



mira-andric-maksic
Пролеће је нове лепоте послало,
природа весела чека живот нови,
а у мени све је тако посустало
муче ме неки нејасни токови.

Где ми то мисао узалудно тече
што је уморну живот разапиње
и моје јутро претвара у вече,
а видике моје прекрило је иње.

Како пролећу да објасним сету
када је она њему непозната?
Како да пронађем радост отету,
чијој души да отворим врата?

Мислим на жеље давно изнедрене
да бих чула барем ехо среће
и дозивам снове неке украдене,
ал’ се бојим да ме чути неће.

Пупољци се на све стране смеју
и птице су пијане од среће,
а у мени још снегови веју –
неко ми је украо пролеће.

Сада га молим да ми врати,
а срце ће све да му опрости
јер желим овом пролећу дати
себе и многе моје радости.

И мој се немир миром огрну,
мисли дозваше драга времена.
И бол у души одједном утрну,
среће је довољно бити жена.

Можда вас и ово занима

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.