као да је то њихова оловка стварала,
и у мојој Србији воћњаци уздишу
са ливадама које је суза натапала.
Србија је небеска и српска поезија
и златна је круна мог народа.
Морава је у њој река најмилија
испод најлепшега звезданога свода.
Србија је одувек српства буктиња
и мати која тугује и прашта.
У срцима нашим и клија и тиња,
узгоја је нашег расадник и башта.
Душу моју само Србија разгали
и заплачем кад је у њој лоше
јер су у њој многи Срби нестали
и гинули што су верне крстоноше.
Помози нам, Боже, и овога пута
када се за њене границе боримо.
Да Србија својим маглама не лута,
помози нам да се заједно сложимо.
И окај, Боже, српске стрампутице
свих наших вођа мане и неслоге.
Да зажуборе токови Лаба и Ситнице,
опрости, Боже, српске грехе многе.
Сачувај Србију од деоба и нестанка
да се српски нараштај више умножи.
Нек Србију краси шљива ранка
и сав српски род још више обожи.
Србине брате, више веруј у Бога
и чућеш у себи његов глас.
Воли и поштуј више брата свога
и кроз слогу наћи ћемо спас.
