више од добра него зла.
Истом их нити повезујем,
издајства ме многа ранила.
Почела сам да се бојим
више истина него лажи.
У себи их немо бројим
јер објашњење свака тражи.
Почела сам и да сумњам
више у љубав него мржњу.
Њима чашу не допуњам,
нити коме причам тужњу.
Почела сам да не верујем
више себи но другима.
Све се мање и радујем,
срце само ретке прима.
Почела сам да не разумем
своје и туђе жеље пир.
И мисао сваку кунем
која ремети у мени мир.
