slike pesnika

Мира Андрић-Максић | ОДЛЕДИ МЕ



Нећу да питам одакле долазиш
знаћу ако су нам исти видици
и на стази мојој ако се налазиш
можемо причати као сапутници.

Ако ли продужимо заједно даље,
знаћу да ме опет љубав куша
и зато те сада мени шаље
да се од самоће спаси душа.

Можда ћу личити на срну рањену
у чијим се очима бојазни скрише.
Пази како дотичеш душу слеђену
и не питај ништа, болеће више.

Ако ли успеш рану да зацелиш
давања ћеш моја тек упознати.
Имаћеш и мене ако ме пожелиш
и слободу срне ћу ти дати.

Буди мом животу продужено лето,
посветићу ти многе нежне риме.
Бићу ти узглавље од бола отето,
топлином твојом само одледи ме.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта