Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Мира Андрић-Максић | ОДЛЕДИ МЕ



Нећу да питам одакле долазиш
знаћу ако су нам исти видици
и на стази мојој ако се налазиш
можемо причати као сапутници.

Ако ли продужимо заједно даље,
знаћу да ме опет љубав куша
и зато те сада мени шаље
да се од самоће спаси душа.

Можда ћу личити на срну рањену
у чијим се очима бојазни скрише.
Пази како дотичеш душу слеђену
и не питај ништа, болеће више.

Ако ли успеш рану да зацелиш
давања ћеш моја тек упознати.
Имаћеш и мене ако ме пожелиш
и слободу срне ћу ти дати.

Буди мом животу продужено лето,
посветићу ти многе нежне риме.
Бићу ти узглавље од бола отето,
топлином твојом само одледи ме.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта