Нећу да питам одакле долазишзнаћу ако су нам исти видици
и на стази мојој ако се налазиш
можемо причати као сапутници.
Ако ли продужимо заједно даље,
знаћу да ме опет љубав куша
и зато те сада мени шаље
да се од самоће спаси душа.
Можда ћу личити на срну рањену
у чијим се очима бојазни скрише.
Пази како дотичеш душу слеђену
и не питај ништа, болеће више.
Ако ли успеш рану да зацелиш
давања ћеш моја тек упознати.
Имаћеш и мене ако ме пожелиш
и слободу срне ћу ти дати.
Буди мом животу продужено лето,
посветићу ти многе нежне риме.
Бићу ти узглавље од бола отето,
топлином твојом само одледи ме.
