Textual description of firstImageUrl

Мира Андрић-Максић | ОДЛЕДИ МЕ



Нећу да питам одакле долазиш
знаћу ако су нам исти видици
и на стази мојој ако се налазиш
можемо причати као сапутници.

Ако ли продужимо заједно даље,
знаћу да ме опет љубав куша
и зато те сада мени шаље
да се од самоће спаси душа.

Можда ћу личити на срну рањену
у чијим се очима бојазни скрише.
Пази како дотичеш душу слеђену
и не питај ништа, болеће више.

Ако ли успеш рану да зацелиш
давања ћеш моја тек упознати.
Имаћеш и мене ако ме пожелиш
и слободу срне ћу ти дати.

Буди мом животу продужено лето,
посветићу ти многе нежне риме.
Бићу ти узглавље од бола отето,
топлином твојом само одледи ме.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана