slike pesnika

Мира Андрић-Максић | НОЋИ ТАМНА



Ноћас ни сова сову не види,
а камоли путник свој пут,
ни морски таласи обалске хриди,
и ћук је у гори забринут.

О, ноћи тамна без имало сјаја,
љубавници ти само ноћас наздрављају.
Болесни ти нуде безброј уздисаја,
а усамљени ти наде поклањају.

Да л’ ти тамна ноћи шта сниваш?
Имаш ли ти ноћас неких хтења?
Да л’ ти иког срцем сад дозиваш,
имаш ли барем неког пријатеља?

У тишини васкрсавам моја распећа
у самоћи нешто да ме згреје
и у шта веровах да је срећа,
а привид ми се сада смеје.

Шта могу да помислим ноћас
а да ми срце мирно буде?
И не чујем моје жеље глас
а да ме мисли не осуде.

Прођи што брже тамна ноћи
да тобом душа не одзвања.
Кога волим не може ми доћи
и жеља моја у срцу потања.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта