Textual description of firstImageUrl

Мира Андрић-Максић | НОЋИ ТАМНА

Ноћас ни сова сову не види,
а камоли путник свој пут,
ни морски таласи обалске хриди,
и ћук је у гори забринут.

О, ноћи тамна без имало сјаја,
љубавници ти само ноћас наздрављају.
Болесни ти нуде безброј уздисаја,
а усамљени ти наде поклањају.

Да л’ ти тамна ноћи шта сниваш?
Имаш ли ти ноћас неких хтења?
Да л’ ти иког срцем сад дозиваш,
имаш ли барем неког пријатеља?

У тишини васкрсавам моја распећа
у самоћи нешто да ме згреје
и у шта веровах да је срећа,
а привид ми се сада смеје.

Шта могу да помислим ноћас
а да ми срце мирно буде?
И не чујем моје жеље глас
а да ме мисли не осуде.

Прођи што брже тамна ноћи
да тобом душа не одзвања.
Кога волим не може ми доћи
и жеља моја у срцу потања.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des