Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Мира Андрић-Максић | МОЈИ КОРЕНИ



Рођена сам у дивном шумадијском рају
где је љубав највиднија круна живота.
Тако је одувек у мом Мионичком крају
у коме је не волети и грех и срамота.

Љубав тамо цвета увек без престанка,
она је златни олтар Ваљеваца свих.
Потврдили су то Ракић, Николај и Десанка
И многи други пре и после њих.

У мом крају се о љубави прича најрадије
и тој светој речи стопе не утиру.
Због љубави се често лумпује и пије,
У Мионичком крају без љубави умиру.

И кад одеш, сећања на тебе остају
кога си како за живота волео.
Све ти грехе љубавне тада опраштају
И што си љубио кога ниси смео.

И ја своје корене собом потврђујем
јер љубав тече у венама мојим.
И једино њој могу да робујем,
ја љубављу увек срце своје појим.

Они који воле живе много дуже,
то ће сви у мом крају рећи
и срце ће своје да вам пруже,
па зар се од тога може утећи?


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта