slike pesnika

Мира Андрић-Максић | МОЈИ КОРЕНИ



Рођена сам у дивном шумадијском рају
где је љубав највиднија круна живота.
Тако је одувек у мом Мионичком крају
у коме је не волети и грех и срамота.

Љубав тамо цвета увек без престанка,
она је златни олтар Ваљеваца свих.
Потврдили су то Ракић, Николај и Десанка
И многи други пре и после њих.

У мом крају се о љубави прича најрадије
и тој светој речи стопе не утиру.
Због љубави се често лумпује и пије,
У Мионичком крају без љубави умиру.

И кад одеш, сећања на тебе остају
кога си како за живота волео.
Све ти грехе љубавне тада опраштају
И што си љубио кога ниси смео.

И ја своје корене собом потврђујем
јер љубав тече у венама мојим.
И једино њој могу да робујем,
ја љубављу увек срце своје појим.

Они који воле живе много дуже,
то ће сви у мом крају рећи
и срце ће своје да вам пруже,
па зар се од тога може утећи?


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта