Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Мира Андрић-Максић | МИХОЉСКО ЛЕТО



Касне неки возови у мени
а михољско ми лето на измаку.
Додири су моји безнађем сплетени
и наде се крију у сумраку.

Летаргичне мисли изван моје власти
лутају негде без икакве везе.
Тражења неких не могу се спасти,
расуле се жеље као лишће брезе.

Радост више сама не долази,
само кад је молећиво тражим.
И све ређе смех ме обилази,
доколицу сада сећањима блажим.

Око мене све мање топлине,
а срцу моме то највише фали,
и нежна рука нечије близине
да моје угашене фењере упали.

Да ми поврати безнађе узето
и угреје ове године зреле,
да продужи моје михољско лето
и да ми руке топлину не желе.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта