када остари лице, тело и руке
да ли ће ме држати и нада
да сам сидро твоје срећне луке?
Једном кад престанем сећати се
неких давних ноћи и дана
да ли ће у нама жеља враћати се
или ће и она бити успавана?
Једном кад престанем више желети
и све оно раније постане ништа,
шта ће онда живот донети,
хоће ли од нас остати ишта?
Једном кад престанем више маштати
и нико не буде део мога сна,
да ли ће ми живот више требати
и празној души да ли ћу требати ја?
Једном кад престанем више волети,
ничега неће бити више да ми прија,
онда ће ме ново царство преузети
из ког ће се чути вечна ја памија.
