slike pesnika

Мира Андрић-Максић – ЈЕДНОМ



mira-andric-maksic
Једном кад престанем бити млада
када остари лице, тело и руке
да ли ће ме држати и нада
да сам сидро твоје срећне луке?

Једном кад престанем сећати се
неких давних ноћи и дана
да ли ће у нама жеља враћати се
или ће и она бити успавана?

Једном кад престанем више желети
и све оно раније постане ништа,
шта ће онда живот донети,
хоће ли од нас остати ишта?

Једном кад престанем више маштати
и нико не буде део мога сна,
да ли ће ми живот више требати
и празној души да ли ћу требати ја?

Једном кад престанем више волети,
ничега неће бити више да ми прија,
онда ће ме ново царство преузети
из ког ће се чути вечна ја памија.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта