Textual description of firstImageUrl

Мира Андрић-Максић | ЈЕДНОМ

Једном кад престанем бити млада
када остари лице, тело и руке
да ли ће ме држати и нада
да сам сидро твоје срећне луке?

Једном кад престанем сећати се
неких давних ноћи и дана
да ли ће у нама жеља враћати се
или ће и она бити успавана?

Једном кад престанем више желети
и све оно раније постане ништа,
шта ће онда живот донети,
хоће ли од нас остати ишта?

Једном кад престанем више маштати
и нико не буде део мога сна,
да ли ће ми живот више требати
и празној души да ли ћу требати ја?

Једном кад престанем више волети,
ничега неће бити више да ми прија,
онда ће ме ново царство преузети
из ког ће се чути вечна ја памија.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des