> Мира Андрић-Максић | ЈЕДНОМ - Поезија суштине
Textual description of firstImageUrl

Мира Андрић-Максић | ЈЕДНОМ



Једном кад престанем бити млада
када остари лице, тело и руке
да ли ће ме држати и нада
да сам сидро твоје срећне луке?

Једном кад престанем сећати се
неких давних ноћи и дана
да ли ће у нама жеља враћати се
или ће и она бити успавана?

Једном кад престанем више желети
и све оно раније постане ништа,
шта ће онда живот донети,
хоће ли од нас остати ишта?

Једном кад престанем више маштати
и нико не буде део мога сна,
да ли ће ми живот више требати
и празној души да ли ћу требати ја?

Једном кад престанем више волети,
ничега неће бити више да ми прија,
онда ће ме ново царство преузети
из ког ће се чути вечна ја памија.


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта