Textual description of firstImageUrl

Мира Андрић-Максић | ИЗУЗЕТАН СУСРЕТ



Никога још нисам попут тебе срела,
да изгледом само на грех ме подстакне.
Иако то стварно ја не бих хтела,
твоје око безобразно увек ме дотакне.

Твојим дивним смехом, лепшим од свих звона,
ти ми као извор нудиш освежење,
јер осмех је лепши од сваког поклона
у у души најдубље буди узбуђења.

А твој глас је тихо жуборење воде,
што увек се прелива преко моје бране,
на којој се жеље према теби броде,
јер све већим изазовом росиш моје дане.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана