Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Мира Андрић-Максић | АКО ОДЕМ ПРЕ ТЕБЕ



Кад живота почну кидати се нити,
и последње наде низа страну крену;
знам да ћу тад мисли с тобом поделити,
а да ли ћеш ти крај мене бити у том трену?

Кад завеса живота испред мене падне,
да ли ће ме руке твоје онда загрлити;
и кад усне моје буду сасвим хладне,
да ли ћеш уз мене ти до краја бити?

Кад не будем те више могла чути,
да ли ћеш ми и тад нешто лепо рећи;
ил' ће срце нове наде да ти слути,
и о некој другој размишљаћеш срећи?

Кад те не будем могла више погледати,
да ли ћеш ми веровати да сам ти све дала;
сузу моју последњу да л' ћеш обрисати,

сем задње жеље што сам задржала?


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта