речима које изговарају у празно
које не значе више оно што треба да значе
ни саме себе не разумеју више.
Узалуд чекамо повратак ведрине
јасних прозорчића тако је тужно мало.
Никада више неће просврдлати кроз мрак
чисто небо
и начинити плаво око прозора за даљину
за челопек брига
за говор достојанства
ако не вратиш речима истину
ако их не озвездаш смислом.
Ускоро говор неће моћи да озари свитање
ни да раздани црнило ватром изненадном
да преточи мисао у бистре потоке речи
да откинута латица легне на своје место
Ако је мисао саката
ако је сујета грлата
ако у твоју реч невид зла залута
ако су говори бујице олуком прљаве улице
и ако у њих бацаш мутну воду речи
ако ти је нејасна мисао и када душа зајечи
како да чекаш повратак ведрине
Како да повратиш достојанство речи?
