Textual description of firstImageUrl

Миодраг Павловић | СМРТ ЉУБАВНИКА

Глава до главе у бледој шаци лежи;
Човек и жена воле се на тамној звезди
И коса њихова преко удова док језди
Роне се грумени крви све тежи и тежи.

У мраку долази близу оно што нестане
И тада простор залелуја црна брда
На гола леђа велика риба тврда
Притисне усне и љубав ока престане.

У пољу где ветар ломи суве траве
Отвара се до зоре у земљи јама глува
И по набору светла потребно дрвеће расте.

Видећи у загрљају смирене главе
Буљина када долети мртве да чува,
Замршене власи расплитаће ласте.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des