До самог срца смо их отворили.
Кад опсујемо, тек се рачуна
Да смо српски проговорили.
Она је наш поздрав на путу,
Наш наставак за лику и опуту.
Од ње и Бог се стреса,
Скидамо му гаће и све са небеса.
Наша је прва и наша је задња,
Између којих нанижемо ниску.
Све што радимо — јебена радња
За коју неком морамо по списку.
У памети нам кључа, на језику ври,
Спремни смо да све пошаљемо у три.
Али ни у једну не одемо,
У њој нас нико не сме таћи.
Где се псовком пободемо,
Само нас мртве могу помаћи
Решава питање поноса, части,
Без псовке све нас је стид.
Наше је велико поштовање власти,
А кад нас затворе: јебем ти зид!
