Textual description of firstImageUrl

Милован Витезовић | НАЦИОНАЛНА ПСОВКА



Њом су нам једино уста пуна,
До самог срца смо их отворили.
Кад опсујемо, тек се рачуна
Да смо српски проговорили.

Она је наш поздрав на путу,
Наш наставак за лику и опуту.
Од ње и Бог се стреса,
Скидамо му гаће и све са небеса.

Наша је прва и наша је задња,
Између којих нанижемо ниску.
Све што радимо — јебена радња
За коју неком морамо по списку.

У памети нам кључа, на језику ври,
Спремни смо да све пошаљемо у три.

Али ни у једну не одемо,
У њој нас нико не сме таћи.
Где се псовком пободемо,
Само нас мртве могу помаћи

Решава питање поноса, части,
Без псовке све нас је стид.
Наше је велико поштовање власти,
А кад нас затворе: јебем ти зид!



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана