Textual description of firstImageUrl

Милован Витезовић | ДРАГЕ ДАЛЕКЕ СТВАРИ



Шта ли сада ради мноштво драгих ствари,
Праг о који нос нам прво прокрвари?

Да ли пати стопа где смо прво стали,
Чезне ли јабука са које смо пали?

Тугује ли трње, осетљиве биљке,
Од кога у души носимо ожиљке?

А основна школа и све у њој знано,
На скамији наше име урезано?

Срп којим су пупак нам одсекли
Нада се ко неко ком смо збогом рекли.

Прогоне нас ствари, осећамо гриже,
што их остависмо, као и најближе.

Надају се ствари док нас чежњом прате
Да нас себи маме, да ће да нас врате.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des