Праг о који нос нам прво прокрвари?
Да ли пати стопа где смо прво стали,
Чезне ли јабука са које смо пали?
Тугује ли трње, осетљиве биљке,
Од кога у души носимо ожиљке?
А основна школа и све у њој знано,
На скамији наше име урезано?
Срп којим су пупак нам одсекли
Нада се ко неко ком смо збогом рекли.
Прогоне нас ствари, осећамо гриже,
што их остависмо, као и најближе.
Надају се ствари док нас чежњом прате
Да нас себи маме, да ће да нас врате.