Textual description of firstImageUrl

Милован Витезовић | БАЛАДА О ЗАБОРАВНОМ ДЕДИ



У таквој се седој глави,
Као што је деда Сави,
Све могуће заборави.

Занимање му је, већ у ствари,
Заборављање сваких ствари.

У парку заборавља дане,
Новине и кишобране.

Оде у биоскоп, заборави филм да гледа.
Обува се, на левој нози ево ципеле десне
И чуди се деда:
Ципеле старе, а тесне?

Увече деда Сава
Заборави како се спава.

Закасни на ручак, заборави колико је сати,
У продавници узме кусур, а заборави да плати.

У трамвају се заборавио преко свих мера,
Хтео је уместо карте да купи кондуктера.

У заборавности њему је лако
Да целе новине прочита наопако.

Често обуче кошуљу преко капута,
После отпутује, уместо да се врати с пута.

Уместо да повуче децу, повуче себе за уши,
Говори гласно кад треба говорити тише,
Једном је почео оловку да пуши,
А лулом да пише.

Јуче је милиционер збуњен стао
Испред деда Саве
И промуцао:
На улицу вас нећу пустити без главе!



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана