Као што је деда Сави,
Све могуће заборави.
Занимање му је, већ у ствари,
Заборављање сваких ствари.
У парку заборавља дане,
Новине и кишобране.
Оде у биоскоп, заборави филм да гледа.
Обува се, на левој нози ево ципеле десне
И чуди се деда:
Ципеле старе, а тесне?
Увече деда Сава
Заборави како се спава.
Закасни на ручак, заборави колико је сати,
У продавници узме кусур, а заборави да плати.
У трамвају се заборавио преко свих мера,
Хтео је уместо карте да купи кондуктера.
У заборавности њему је лако
Да целе новине прочита наопако.
Често обуче кошуљу преко капута,
После отпутује, уместо да се врати с пута.
Уместо да повуче децу, повуче себе за уши,
Говори гласно кад треба говорити тише,
Једном је почео оловку да пуши,
А лулом да пише.
Јуче је милиционер збуњен стао
Испред деда Саве
И промуцао:
На улицу вас нећу пустити без главе!
