slike pesnika

Милосав Тешић – ROЅA CANІNA



milosav-tesicСјани ми, сјани, дивља ружице:
ово су часи распуклих сања.
Узалуд тржем прозукле жице
у вражјем колу около пања.
Огласе струне трзај у жице:
много је збиље, грозе, хроптања.
Засветли небо и прхну птице
кроз јасну сузу у бела сјања.
У зрелој јези сурога иња
цвати ми, цвати Roѕa canіna.

Из мене сјаји гљива лудара.
Са чамов-даске пишу ми чавке.
О тмурно подне лађом ударам
и бродим, бродим без једне јавке.
Није ли биће гашење жара,
пелинов цветак у крилу мајке,
пахуља жарка што се разара
и хрли, хрли од жеље жарке?
Сели се тело у чашку крина:
цвати ми, цвати Roѕa canіna.

У срцу здробљен светлуца кристал.
Цијуче душа, капља с извора.
Захује живци уз дробни лишај
и пече зумбул, зумбул отрова.
С ивањским цвећем, ливадо, истрај!
У смерној тузи ромори гора.
Зелени бреже, дугом заблистај
и пламен свуци низ лице створа.
Са усне усна латице спира:
цвати ми, цвати Roѕa canіna.

Ја гледам у свет очима била:
и видим сенку - И видим крила,
и слушам како кроз мрачна ткива
жуборе уре и туку била.
Ја чујем жамор ушима смиља:
ни тајне споне потмулих сила,
ни плаха вода, ни ватра жива
не знају тајну мојих тамнила.
Из срца Оца кроз срце Сина
цвати ми, цвати Roѕa canіna.

Од румен-јада и од зрелине,
ја јездим белцем, јездим, царујем
уз жубор-море, преко планине
и свакој драчи дукат дарујем.
други је живот иза црнине:
са другом дружбом онде свањујем
и синем, синем уврх стрмине
са друге булке грејем, жарујем.
То жалба није но песма ина:
цвати ми, цвати Roѕa canіna.

Ја гинем, Мати, лудом матицом
и тргам грозје, тргам купине,
и витлам, витлам божур-палицом,
и Трпим, тупим трулеж трупине.
Вине ме ветар, вине лађицом:
од вреле жалфе печал угине
и лине, лине худом стазицом
са химен-хума блесак буктиње.
Сабирци моји немају збира:
цвати ми, цвати Roѕa canіna.

Златну ми шкрињу чворак раскује:
освићу цесте, светле богази,
од моје руже флора страхује,
кроз мене ружа с ножем пролази.
Спушта се паук с празне чахуре
и жедан преде, у лов полази.
Псалтир ми чита јесен с махуне,
а паук граби, паук долази.
У шупље гајде ветрина свира:
цвати ми, цвати Roѕa canіna.

Расцепом свести цвили ракита.
Селену хвата љута грозница.
Од тешке звеке сјајна накита
пуцају вене, дрхти лозица.
Ја трошим страсти просца што скита:
с међе ми гране рујна горчица;
круни се облак, круне се жита,
круни се у ме ружа божица.
У чедном часу чулнога чина
цвати ми, цвати Roѕa canіna.

У игри варки жаруље кресну
и нема ноћи ни има дана.
Од лудње судње љубице кресну,
пакао с рајем под сунцем сања.
о леден камен небеса тресну
и с венца плану седма свитања.
Казујем тајну, тајну чудесну,
плачем радосним, знаком питања.
Из срца Оца кроз срце Сина
цвати ми, цвати Roѕa canіna.


Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза