Textual description of firstImageUrl

Милосав Тешић | ПОНЕДЕЉАК



I

Гомила мрак се, расте колач тмине.
О стакло срца груни, света харфо,
уз блесак духа, с воде, и висине,
у облик склопи безобличја царство.
По хаос-пољу квасац гони тесто,
што букће, кипи, куља урнебесно.
Гомила мрак се, расте колач тмине.
А светлост где је? Пупи ли јој лоза
док време ствара творбена нервоза?
Светворац руши – кућо од ведрине! -
полигон зала – где би да заблиста,
кад пропаст клоне, бели лабуд смисла,
Гомила мрак се, расте колач тмине.

II

Тумара тмушом нагон боготворни,
кроз пустош листа тамине шумарке.
Тренуци то су несловни и словни.
Ништина шкрипи, крцају јој шарке -
а гареж веје, угарци се дробе,
док видик пуца с разломка деобе.
Тумара тмушом нагон боготворни
и дејством духа тамну мрежу пара,
празнину пуни – именице ствара
да из њих груне један глагол чворни,
пред чијом силом наука се леди,
а реч се смрзне место да залебди.
Тумара тмушом нагон боготворни



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана