Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Милосав Тешић | ПЕТАК



V

Језера сува – небо измакнуто.
За тугин брег ми црно сунце седне.
(Због сваке Речи покајем се љуто.)
У првој труби чујем фрулу седме
и у ме има да се збије, зграца,
аждајин тутањ, налет скакаваца.
Језера сува – небо измакнуто.
Нутрину крпим – гушим се од људи :
у мутљаг -телу она дршће, луди,
а прашник њен се жути изасуто.
Да савест смирим, гукнуло би вече –
а радост била и мртворођенче.
Језера сува – небо измакнуто.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта