Изнад кањона осмоковскогДве брезе, сестре Оља и Љиља,
Потоње миљуше Мајаковског
Својим очима од горобиља.
Гледајући где се жари ахат
И расцветава ко језгро шкоља,
Докле промиче јелен бахат
А за њим брезе: Љиља и Оља.
Ко босоноге, оне, принцезе,
Носећи крстове свете Ане
Ускачу у тројку брже од чезе,
Крадући Богу дане неопеване
У вечери мајске неопрезне:
Две брезе – сестре богомдане.
