Textual description of firstImageUrl

Милосав Буца Мирковић | СОНЕТ О ШАМИЈАМА



Наумица је твоје чисто лице,
Цвет који ће тек уцветати.
Али за таменом затежу се жице
Безданице што не уме стати.

Високом перју узлетиште ниско,
У поноћ ће заумица прићи,
Јелен ће отићи за потоњом двиском,
А јастреб зором у лозу ће сићи.

Као да је лице опет нетремице
Чистије од лаког стопала од срне,
Али за теменом прве вејавице,

Свеудиље се плету те шамије црне,
А падају кише густо, немилице
И сутон у оку невестице трне.



Поезија суштине препоручује песнике



    Лира-песничка муза



      Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
      Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана