Textual description of firstImageUrl

Милосав Буца Мирковић | НАСУШНИ СОНЕТ




Запамти кривицу оног до себе само,
Мали румени отисак биоскопске улазнице.
Исцељујући хајдуке дуго се тетурамо
Док бамбусово копље оружа нам лице,

И док цвокоће цвркут непознавајући ноже.
Сурова недеља мора коцком да се одреди.
Ако у облаку препознаш бебе или велможе
Будеш окован брзо као скојевац седи.

Са којим гладовасмо. Јагода са девет дела
Нека се зове поглавица сваког будућег села.
У летовање своје удени конац воде.

О, добар што је био источније од раја.
Све куће и неменикуће близу су загрљаја
Док длан описује стаклену линију роде.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана