под усамљеним острвима,
под излоканим обалама,
спите, верни!
И море има цркву соју,
самотворну, животодавну
и када сине светла ноћ,
ноћ сјајна, света тајна,
црква заплива,
све се прелива:
крст и јабука, кубе сребрно,
море бескрајно...
Видо 1916.
Милош Ђорић – ОСТРВО МРТВИХ III
под усамљеним острвима,
под излоканим обалама,
спите, верни!
И море има цркву соју,
самотворну, животодавну
и када сине светла ноћ,
ноћ сјајна, света тајна,
црква заплива,
све се прелива:
крст и јабука, кубе сребрно,
море бескрајно...
Видо 1916.
