Textual description of firstImageUrl

Милош Ђорић | ОСТРВО МРТВИХ III



У колевци вечној,
под усамљеним острвима,
под излоканим обалама,
спите, верни!
И море има цркву соју,
самотворну, животодавну
и када сине светла ноћ,
ноћ сјајна, света тајна,
црква заплива,
све се прелива:
крст и јабука, кубе сребрно,
море бескрајно...

       Видо 1916.


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта