Кад шума свене остаће над њом звезде румене.
Понећеш свуд,
пошла ма куд,
само срце своје горко.
Ветар студени душе, не стиди се мене,
нема душе,
ни закона ни части,
над болом има власти
још само тело голо.
Све што сам волео
умрло је вичући име моје,
а ја му не могах помоћи.
Збаци одело своје.
У целој звезданој ноћи
једина радост над болом
у телу твом је голом.
Све нам допушта туга.
