тешко, чудно, обузе ме љубав.
Прво ми се у блуди нешто јави,
бело и мирно, као далеко стадо.
После се сусретох са трешњом,
и, као у фрулу, свирах,
у један поток плави.
Дух ми је изгубио, тако, снагу,
а тело се испунило
неком ломношћу.
Зажелео сам да милујем руком
пругу видика, бистру и благу.
Мисли ми јасне ишчезнуше,
у непрекидном смешењу тамном.
А полако се скупише, са свим страха,
поворке процвалих трешања,
да пођу, пођу, са мном.
Пред њима, насмешен,
са брда на брдо,
са реке на реку,
ето, ја,
збуњен и безбрижан,
играјући,
поскакујући.
