Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Милош Црњански | ПОВОРКА



При крају младости тек
тешко, чудно, обузе ме љубав.

Прво ми се у блуди нешто јави,
бело и мирно, као далеко стадо.
После се сусретох са трешњом,
и, као у фрулу, свирах,
у један поток плави.

Дух ми је изгубио, тако, снагу,
а тело се испунило
неком ломношћу.
Зажелео сам да милујем руком
пругу видика, бистру и благу.

Мисли ми јасне ишчезнуше,
у непрекидном смешењу тамном.
А полако се скупише, са свим страха,
поворке процвалих трешања,
да пођу, пођу, са мном.

Пред њима, насмешен,
са брда на брдо,
са реке на реку,
ето, ја,
збуњен и безбрижан,
играјући,
поскакујући.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта