Textual description of firstImageUrl

Милош Црњански | ОЧИ



О, колико пута кад пред тобом
осетим: да желим
да оставим за собом
моје тужне мисли
у очима ти бистрим, невеселим...

О, колико пута
кад нам над постељом сат ућути,
и на твом побледелом лицу
од миља
приметим досаду луталицу...

О, колико пута тад устајем сам,
погурен и црн па се загледам
кроз мутан прозор у пропланке далеке.

И осетим да ми није доста љубав невесела.
Разочаран од твог уморног тела,
радознало милујем блудне и меке
велике очи биља.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана