Већ први пут кад си збацила одело смешан ми беше твој поглед охол.
Већ први пут ми љубав беше само бол.
Већ први пут место да слушах
у зору како се топиш као снег,
ја јурнух у шуме где упада брег,
и гране што покрајах јецаху
као моја душа.
У њима сам крио образе моје
топле од твојих груди.
Нежније но руке твоје
биљке сам позн'о по стиску.
Страсније него на твоје груди
пао сам на њих,
у блудном, безумном вриску.
