Textual description of firstImageUrl

Милош Црњански | БЕЛЕ РУЖЕ



О немој доћи кад те зовем.
Ноћ ми последња остаде
дивна, лековита и бескрајна.

О, немој доћи,
остави ми страсне јаде,
сласт још једина ми је тајна.

О, гле руже што се сагле беле
од невиности,
испод оне плаве јоргованске магле.

Дрхте од радости,
а кад их додирнем тако брзо
потамне, као да се прозор смрз'о
и раскид'о цветове невеселе
ледене тајне.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана