Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Милорад Панић Суреп | ТВРЂАВА



Громовите си викала речи, тврђаво изнад река,
варварске, Цицеронове, старословенске,
речи отровних стрела, катапулта, и дуговласе,
старе колико и насиље, старије од мастодонта;
И викала их дуго, тако језиво дуго
ко што је страх над зацењеним дететом дуг,
ко поглед главе с коца,
ко звиждук бомбе авионске над крошњама
априлским
у пролећу што је зачедило од слободе;
И небу си, срџбом узрасла, враћала муње,
потресе земљотресима
све сричућ слогове тешке мудрости нежељене,
по читав век са листом, градино ратова светих.

А данас само брујиш, сребрна шкољко,
седином
мора свиклог с вечношћу једино да разговара.
Цвеће и младеж учи се по теби миловању
док ти немаран ветар србуљу зидина развејава...


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта