Милорад Панић Суреп – СУСРЕТИ

Покаткад прође неко и спусти усне на срце
остане само обрис тих:
на равној белини снега птичјег
крила траг.

Покаткад прође неко
и трепавицама ти мине његова сен
а теби већ умро друг присан и драг.

 Милорад Панић Суреп   

Facebook Twitter Linkedin Pinterest
ПОДЕЛИТЕ НАЈЛЕПШУ ПОЕЗИЈУ