Textual description of firstImageUrl

Милорад Панић Суреп | 1941




Бунтовна ме Мачва роди
и одњиха уз олује,
те вам велим: Нигде тако
не пева се о слободи,
нит о правди лепше снује.

И сад ветар што њом ватре
распирује, поља пали,
сав плод труда када сатре –
у вигњу ће челик срца
моћи само да окали.

С попаљених се огњишта
по селима завет краде:
у Мачве срп претвара,
њиве наше у бојишта,
а ратаре у громаде.

Зато крају у пожару
и ја вичем из све снаге:
вековима на твом жару
моћи ће се огрејати.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана