Textual description of firstImageUrl

Миливоје Пејчић | ЗВОНАРА



Та витка звонара
са три звона.

Два су се у замаху зауставила
до водоравног положаја
и одјекују облинама, кртином,
соковима.

Треће виси спљоштено
покретним стубовима,
звоно мироточиво.

Најслађе звони
када му звонар стави жалац
па се цела звонара заљуља.

Та витка звонара
зна све језике света.
Њеним звонима је свет
проговорио, пропевао и проплакао.
На узици својих звукова
води векове...

19. 5. 2005.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана