скрати до дужине свирале,
извуче срчика,
стави писак,
прореже грло,
па се кроз тако добијен теснац
пропусти дах,
и ето гласа…
И песник је свирала
која дува у саму себе.
Али је та свирала
најбоља када није шупља,
када се реч уденута у ушице
кроз саму срчику провуче.
21. 1. 2002, Грнчар
