Исечак бескрајан. Огледам се
у њему кораком. Са свих страна
опседа ме шума посвећена
висини. Крилати ваздух
подиже ме са земље као младост.
Шумско цвеће, трава, папрат,
јагоде, малине, купине – нејако
јемство да се зло неће десити.
А онда дивљи голуб испод свега
подвуче црту језиком који
не разумем, али слутим
да жубори о присутности.
