Textual description of firstImageUrl

Миливоје Пејчић | СПОМЕНИК I



Ко има петла на срцу
па увече дуго држи упаљен дан,
а зоре не ослепљује,
и још има у глави,
за сваки случај,
сијалицу,
и ласер у очима,
и мекоћу у прстима,
и дах у грудима,
и уме као чунак да полети,
а као олуја настави у недосегнуто и тамно,
детаљ не бришући -
тај ће сам да исклеше
споменик у ветру.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана