згусне се све у ноћ
до бола.
Помислим, никада се неће
разданити.
А онда, као изнад планине месец,
у сећању изгреје твој лик,
и у бескрајном кругу моје пустоши
засија,
као на длану сиромаха -
златник.
Миливоје Пејчић – СЕЋАЊЕ
згусне се све у ноћ
до бола.
Помислим, никада се неће
разданити.
А онда, као изнад планине месец,
у сећању изгреје твој лик,
и у бескрајном кругу моје пустоши
засија,
као на длану сиромаха -
златник.
