згусне се све у ноћ
до бола.
Помислим, никада се неће
разданити.
А онда, као изнад планине месец,
у сећању изгреје твој лик,
и у бескрајном кругу моје пустоши
засија,
као на длану сиромаха -
златник.
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Упалила сам свећу, и у Тебе гледам. Борим се да успем, све да Теби предам. Кад пред Тобом станем, више речи нема, неко покајање почне да се ...